Festival zdravlja Beograd obeležava
7. maj – Svetski dan smanjenja štete
Nezdrave navike se ne mogu promeniti preko noći
U Srbiji se najviše umire od nezaraznih bolesti
koje se mogu sprečiti promenom nezdravih
životnih navika.Pravilan način ishrane,
fizička aktivnost i kvalitetan san
samo su neke od stvari koje mogu da
utiču na to da se smanji broj obolelih i
preminulih od kardiovaskularnih oboljenja,
malignih bolesti, dijabetesa, određenih
respiratornih problema…
Ipak, nezdrave navike teško je promeniti
preko noći.
Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na
Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog
fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na
Univerzitetu u Haifi u Izraelu, ističe da zdravlje
nije nešto što je sudbinski određeno, već da se
u njega mora uložiti puno rada i energije.
– Postoje neki faktori poput genetike na koje
mi ne možemo mnogo da utičemo, ali ono što
možemo da uradimo za svoje zdravlje jeste
usvajanje zdravih navika i životnog stila koji
smanjuju verovatnoću nastanka bolesti.
Ovo se pre svega odnosi na pravilnu,
raznovrsnu i uravnoteženu ishranu,
svakodnevnu fizičku aktivnost i redukciju
unošenja svih potencijalno
toksičnih supstanci. Ako je nekom štetnom
navikom ili pogrešnim
obrascem ponašanja šteta već naneta,
idealno bi bilo preduzeti mere
da se ovakva navika u potpunosti ukloni,
a ako to iz nekog razloga
nije moguće, može se razmotriti da se
u konsultaciji sa stručnjakom
šteta redukuje usvajanjem nekog
alternativnog, manje štetnog obrasca
ponašanja, u skladu s postojećim naučnim
činjenicama i dokazima
– ističe dr Pantić.
Naš sagovornik napominje da je koncept
smanjenja štetnosti danas često primenjivan,
ali da je široj javnosti, ipak,
nedovoljno poznat i da se može koristiti
kako u medicini,
tako i u mnogim drugim oblastima.
– Kod ovog koncepta mi prihvatamo da je
šteta naneta,da se uzrok na primer štetne navike,
zavisnosti ili pogrešnog
obrasca ponašanja ne može odmah i
u potpunosti ukloniti,
pa stoga pokušavamo da primenimo
neke alternativne pristupe
koji dovode do smanjenja štetnih posledica.
U medicini se ovaj koncept najčešće
primenjuje u psihijatriji
kod programa kod bolesti zavisnosti.
Na primer, ovi programi
često imaju za cilj smanjenje transmisije
opasnih krvlju prenosivih virusa kod intravenskih
zavisnika kroz edukaciju i izbacivanje iz
upotrebe nesterilnih igala. Na ovaj način
nećemo rešiti problem narkomanije, ali
možemo u određenoj meri da ublažimo štetu,
a ponekad indirektno, kroz edukaciju,
možemo delovati i na sam uzrok
– ističe dr Pantić.
Poslednjih godina postoje pokušaji,
napominje on, da se ovaj koncept primeni i
u drugim oblastima poput ishrane,
kroz zamenu štetnih namirnica manje
štetnim sa smanjenim sadržajem šećera i
zasićenih masti.– Takođe postoje inicijative da
se upotrebom novih,inovativnih tehnologija
razviju savremeni proizvodi koji
značajno redukuju
otpuštanje duvanskog dima kroz smanjenje
sagorevanja duvana ili na neki drugi način.
Na ovaj način se,pored ostalog, možda može
smanjiti i takozvano
pasivno pušenje, odnosno izloženost nepušača
duvanskom dimu. Takođe se razvijaju
kozmetički proizvodi s manjim procentom
štetnih materija i time se takođe
potencijalno vrši redukcija štete.
Ovaj koncept je potrebno
oprezno primenjivati jer u suprotnom
postoji rizik da efekti izostanu ili čak da
se on pretvori u svoju suprotnost
– ističe naš sagovornik.
– Na primer, promocijom manje štetnih navika
i obrazaca ponašanja (koji su i dalje štetni) u
pogrešnoj populacionoj grupi možemo dovesti
do toga da zdrave osobe, koje inače
imaju zdrav životni stil i nemaju nikakvu
štetnu naviku,
usvoje ovaj pogrešan, „manje štetan” obrazac.
Stoga je neophodno da ovaj koncept
primenjuju stručnjaci
koji imaju dovoljno znanja i iskustva,
kao ciljna populaciona grupa bude
pažljivo odabrana.Svi aspekti koncepta
smanjenja štetnosti bi takođe morali
biti zasnovani na naučnim dokazima
i u skladu sa svim
etičkim i moralnim standardima savremene medicinske prakse
– navodi dr Pantić.
Zadatak svakog lekara je da učini sve
u njegovoj moćida omogući i unapredi
prevenciju kako somatskih, tako
i mentalnih poremećaja.
U razgovoru s pacijentom često
se zauzme rigidni, nefleksibilni stav,
odnosno primenimo
takozvani pristup nulte tolerancije,
željeni odgovor u
smislu redukcije faktora rizika
može izostati,
a ponekad se može postići i kontraefekat.
Prof. dr Igor Pantić na Radnoj grupi FZB
Pandemija kovida 19 dovela je do toga
da veliki broj ljudi
širom naše planete bude izložen
značajnom stepenu hroničnog
mentalnog distresa koji je pre svega
bio posledica straha
za sopstveno zdravlje i zdravlje najbližih.
– Još je rano da u potpunosti sagledamo
posledice po fizičko
i mentalno zdravlje koja je ova
pandemija ostavila i u budućnosti
će biti potrebno sprovesti velike i
sveobuhvatne epidemiološke studije
iz ove oblasti – zaključio je dr Pantić.
Izvor “Politika”
Razgovor vodila novinarka Danijela Davidov Kesar