Radionica za novinare ” Ne čekajte 5 do 12, promenite štetne navike “

 

 

 

Koje su loše navike koje ljudi najčešće imaju?

K ako i na koji način se one mogu zameniti

manje štetnim alternativama?

Objasnili su na konferenciji za medije

Festivala zdravlja Beograd

7. decembra 2021. godine u hotelu “Envoy”

Prim. dr Lela Ilić, epidemiolog,

Prof. dr Igor Pantić, psihijatar 

Dr Saša Plečevič Feelgood, stručnjak za fitnes

 

 

-Građani Srbije najviše života gube zbog masovnih

nezaraznih bolesti,koje se mogu sprečiti promenom

loših životnih navika.

One su uvek rezultat više udruženih faktora, koji

svaki za sebe,

ali i udruženi dovode do narušavanja zdravlja.

Nepravilna ishrana najčešće dovodi do gojaznosti,

hipovitaminoza, hroničnog deficita

u imunološkom sistemu,

a posle dužeg vremena i do pojave dijabetesa i

drugih metaboličkih poremećaja.

 

 

Gojaznost je najčešće povezana sa slabljenjem

fizičkih aktivnosti.

Hipertenzija i kardiovaskularne bolesti su

u direktnoj vezi sa lošim navikama u ishrani,

pušenjem, nedostatkom fizičkih aktivnosti,

ali i nedostatkom zdravstvene kulture –

rekla je dr Lela Ilić, epidemiolog.

 

 

Psihijatar dr Igor Pantić,

vanredni profesor na

Katedri za medicinsku fiziologiju

Medicinskog fakulteta u Beogradu

i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu,

istakao je  koncept „smanjenja štetnosti“

(engl. „Harm reduction“)

odnosi na skup mera koje  društvo

zdravstvene službe, kompanije ili pojedinci

primenjuju u cilju minimizovanja štete

nanete nekim oblikom ljudskog ponašanja.

 

 

Kod ovog koncepta, polazi se od pretpostavke da

je šteta već naneta

i da se ne može odmah i u potpunosti ukloniti

te se stoga traga za manje štetnim alternativama

koje bi mogle da ublaže očekivane posledice.

 

 

-Ovakav pristup se može primeniti u velikom broju

medicinskih i nemedicinskih oblasti.

U psihijatriji se sa uspehom primenjuje

u oblasti bolesti zavisnosti kroz različite programe

namenjene socijalnoj podršci i edukaciji zavisnika

od različitih psihoaktivnih supstanci.

 

 

U pojedinim okolnostima, na ovaj način se mogu

značajno redukovati i negativne posledice

po fizičko zdravlje izazvane različitim

štetnim navikama poput pušenja

ili nepravilne ishrane.

Koncept smanjenja štetnosti treba primenjivati

oprezno i na odgovoran način,

koristeći medicinska znanja i činjenice

zasnovane na dokazima,

na osnovu rezultata validnih i pouzdanih

naučnih istraživanja – objasnio je dr Pantić.

 

 

Na konferenciji je dr Saša Plećević, Feelgood

pojasnio koje alternative postoje za

četiri bele smrti

• beli šećer
• so
• belo brašno
• masnu hranu
• kao i za fizičku neaktivnost,

 

 

–Alternativa gotovo za sve lekove su

• pravilan način ishrane
• zdrava fizička aktivnost
• dobar san.

Napolju nije dovoljno čist vazduh,

nemate dovoljno volje

i vremena za trening, strahujete da

idete u teretane zbog  COVID-19?

Alternativa je da vežbate u kući.

Ne vodite računa u ishrani i

jedete proste šećere?

Alternativa je da pojedete voćku

– naglasio je Dr Feelgood.

 

 

Kako bi se građani edukovali o lošim navikama

i pokušali da uveduu zdravije varijante

u svakodnevni život,

u narednoj godini će dosta aktivnosti

Festivala zdravlja Beograd

širom Srbije biti posvećeno ovoj temi.