Koje su loše navike koje ljudi najčešće imaju?
K ako i na koji način se one mogu zameniti
manje štetnim alternativama?
Objasnili su na konferenciji za medije
Festivala zdravlja Beograd
7. decembra 2021. godine u hotelu “Envoy”
Prim. dr Lela Ilić, epidemiolog,
Prof. dr Igor Pantić, psihijatar
Dr Saša Plečevič Feelgood, stručnjak za fitnes
radionica za novinare Harm Reductio
-Građani Srbije najviše života gube zbog masovnih
nezaraznih bolesti,koje se mogu sprečiti promenom
loših životnih navika.
One su uvek rezultat više udruženih faktora, koji
svaki za sebe,
ali i udruženi dovode do narušavanja zdravlja.
Nepravilna ishrana najčešće dovodi do gojaznosti,
hipovitaminoza, hroničnog deficita
u imunološkom sistemu,
a posle dužeg vremena i do pojave dijabetesa i
drugih metaboličkih poremećaja.
Gojaznost je najčešće povezana sa slabljenjem
fizičkih aktivnosti.
Hipertenzija i kardiovaskularne bolesti su
u direktnoj vezi sa lošim navikama u ishrani,
pušenjem, nedostatkom fizičkih aktivnosti,
ali i nedostatkom zdravstvene kulture –
rekla je dr Lela Ilić, epidemiolog.
Psihijatar dr Igor Pantić,
vanredni profesor na
Katedri za medicinsku fiziologiju
Medicinskog fakulteta u Beogradu
i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu,
istakao je koncept „smanjenja štetnosti“
(engl. „Harm reduction“)
odnosi na skup mera koje društvo
zdravstvene službe, kompanije ili pojedinci
primenjuju u cilju minimizovanja štete
nanete nekim oblikom ljudskog ponašanja.
Kod ovog koncepta, polazi se od pretpostavke da
je šteta već naneta
i da se ne može odmah i u potpunosti ukloniti
te se stoga traga za manje štetnim alternativama
koje bi mogle da ublaže očekivane posledice.
-Ovakav pristup se može primeniti u velikom broju
medicinskih i nemedicinskih oblasti.
U psihijatriji se sa uspehom primenjuje
u oblasti bolesti zavisnosti kroz različite programe
namenjene socijalnoj podršci i edukaciji zavisnika
od različitih psihoaktivnih supstanci.
radionica za novinare festivala zdravlja beograd
U pojedinim okolnostima, na ovaj način se mogu
značajno redukovati i negativne posledice
po fizičko zdravlje izazvane različitim
štetnim navikama poput pušenja
ili nepravilne ishrane.
Koncept smanjenja štetnosti treba primenjivati
oprezno i na odgovoran način,
koristeći medicinska znanja i činjenice
zasnovane na dokazima,
na osnovu rezultata validnih i pouzdanih
naučnih istraživanja – objasnio je dr Pantić.
Na konferenciji je dr Saša Plećević, Feelgood
pojasnio koje alternative postoje za
četiri bele smrti
- beli šećer
- so
- belo brašno
- masnu hranu
- kao i za fizičku neaktivnost,
–Alternativa gotovo za sve lekove su
- pravilan način ishrane
- zdrava fizička aktivnost
- dobar san.
Napolju nije dovoljno čist vazduh,
nemate dovoljno volje
i vremena za trening, strahujete da
idete u teretane zbog COVID-19?
Alternativa je da vežbate u kući.
Ne vodite računa u ishrani i
jedete proste šećere?
Alternativa je da pojedete voćku
– naglasio je Dr Feelgood.
Kako bi se građani edukovali o lošim navikama
i pokušali da uveduu zdravije varijante
u svakodnevni život,
u narednoj godini će dosta aktivnosti
širom Srbije biti posvećeno ovoj temi.
