Alergijske reakcije predstavljaju neočekivanu, neobično jaku reakciju imunog sistema na razne uzročnike poput polena korova, trava i drveća, dlake mačke ili psa, gljivice, buđi, grinja, prašine, ali i određene vrste hrane
Alergije predstavljaju najčešću hroničnu nezaraznu bolest današnjeg vremena, pa nije čudno što se u jeku sezone ambrozije priča o otkrivanju alergije i lečenju. Alergijske reakcije predstavljaju neočekivanu, neobično jaku reakciju imunog sistema na razne uzročnike. To mogu biti uzročnici iz prirode: poleni korova, trava i drveća, dlaka mačke ili psa, gljivice, buđ, grinje, prašina… Takođe, mnoge alergijske reakcije izazvane su konzumiranjem određene hrane. Najčešće jaja, mleko, pšenično brašno, kikiriki, riba i kivi izazivaju reakcije, mada je moguće imati alergijsku reakciju i na bilo koju drugu namirnicu. Takođe, ne možemo pričati o alergijama, bez da pomenemo i alergijske reakcije na ujede pčela, osa ili stršljena, kao i na lekove, kozmetičke preparate i sredstva koja koristimo za čišćenje domaćinstva.
Trebalo bi posumnjati na problem sa alergijom na neki od alergena iz prirode ukoliko primetimo da nekoliko nedelja u toku godine ili nekoliko godina u isto vreme imamo simptome alergije, a to su: kijanje, curenje iz nosa, zapušen nos, crvenilo i svrab u očima, grebanje u grlu, kašalj ili otežano disanje.
Alergiju na hranu možemo ustanoviti ako se nakon konzumiranja određene namirnice pojavi crvenilo oko usta, otok u predelu usta, neprijatnost u usnoj duplji i na jeziku, osip po koži, bol u stomaku, nadutost itd…
Metode testiranja
Testiranje na uzročnike alergijskih reakcija se može raditi na nekoliko načina, od kojih je prvi način prick metoda. Prick metoda podrazumeva nanošenje kapi alergena na podlakticu i stvaranje kontakta alergena sa kožom uz pomoć lancete. Ukoliko imamo alergiju, na mestu kontakta alergena sa kožom, kroz petnaestak minuta, će se pojaviti crvenilo i vezikula.
Na ovaj način testiramo alergene iz prirode i hrane.
Drugi, najpouzdaniji način utvrđivanja postojanja alergije je testiranje iz krvi, kojim utvrđujemo nivo antitela za određeni alergen. Raspon očekivane senzibilacije je od nulte do šeste klase.
Efikasne terapije
Kada utvrdimo na šta smo alergični, sledi terapija. Terapija alergije na spoljne uzročnike ima nekoliko faza:
- izbegavanje kontakta sa alergenom
- farmakoterapija
- imunoterapija.
Izbegavanje kontakta sa alergenom je poprilično teško i zahtevno, jer je potrebno pratiti koncentraciju nivoa alergena u vazduhu, ne izlaziti napolje i ne provetravati prostorije u prepodnevnim satima, nositi zaštitne naočare i šešire, skidati odeću po ulasku u dom, prati lice i ruke i ne sušiti veš napolju.
Farmakoterapija predstavlja upotrebu lekova za smanjivanje tegoba. Za to se koriste: antihistaminici – lekovi koji smanjuju efekte histamina, inače najodgovornijeg za stvaranje simptoma kod alergijskih reakcija, kao što su kijanje, zapušen nos, svrab u očima i nosu…
Koriste se i dekongestivi, odnosno kapi i sprejevi koji pomažu pri oslobađanju sekreta iz nosa, kao i nazalni kortikosteroidi koji imaju protivupalni efekat i smanjuju otok i upalu u nosu.
Ako upotreba lekova nije delotvorna, savetuje se imunoterapija.
Imunoterapija predstavlja davanje rastućih doza alergena u obliku kapi ili vakcina, kako bi imuni sistem odreagovao i stvorio blokirajuća antitela za taj alergen, da bi pri sledećem kontaktu sa alergenom reakcija bila blaža ili potpuno izostala.
Imunoterapija može biti SLIT – kapi koje se stavljaju ispod jezika, koje se mogu koristiti od 4. godine života, i SCIT – presezonske vakcine koje se daju od uzrasta 6 godina.
Zavisno od stepena alergije, imunoterapija traje tri do pet godina i smatra se da će dete u potpunosti izgubiti simptome alergije po završetku imunoterapije. Odrasle osobe će nekih dvadesetak godina biti bez tegoba.
Dr Aleksandra Vukov, pedijatar, alergolog-imunolog
