INTERVJU: dr Katarina Ljubinković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije
Fizička aktivnost je preduslov za zdrav i dugovečan život jer kad ne vežbamo bolest lakše nađe put do našeg tela
Dokazano je da redovna fizička aktivnost smanjuje krvni pritisak, a istraživanja su pokazala i da utiče na smanjenje rizika od nastanka dijabetesa tipa 2 do čak 50 odsto
Svi znamo da je fizička aktivnost jako važna u svakom periodu života, a posebno u zrelijim godinama, i da je baš ona jedan od osnovnih uslova za normalan rast i razvoj od najranije dobi. Koliko je fizička aktivnost važna za očuvanje našeg zdravlja najbolje govori podatak da je Svetska zdravstvena organizacija upravo neaktivnost smestila na četvrto mesto rizičnih faktora koji uzrokuju smrt u svetu. Međutim, i pored toga što znamo da fizička aktivnost nema alternativu, okupirani svakodnevnim obavezama, skloni smo da je skroz zanemarimo, i da sedalni način života prihvatimo kao nešto što je normalno. Trgnemo se tek kada nam stigne račun u vidu narušenog zdravlja.
Zašto je fizička aktivnost toliko važna u prevenciji zdravlja, i na koji način ona utiče na smanjenje štetnosti koju uzrokuje stresan način života?
Fizička aktivnost je važna jer utiče na zdravlje, vitalnost, kvalitet života, biološku starost. Mnogobrojne studije ukazuju da je potrebna u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti čija pojava je u porastu zbog modernog stila življenja. Kod dece je u porastu pojava hipertenzije i gojaznosti usled nedostatka fizičke aktivnosti i neadekvatne ishrane. Kod odraslih posledice nedostatka fizičke aktivnosti mogu smanjiti radnu sposobnost, a u kasnijim godinama života značajno utiče na kvalitet života, pa tako indirektno i na njegovu dužinu.
Koje su posledice fizičke neaktivnosti?
Fizička neaktivnost postepeno deluje na promene posture, cirkulacije, metabolizma… Kada se s njom udruže drugi faktori rizika, neadekvatna ishrana, stres, pušenje i genetska predispozicija, onda se problem ispoljava na određenim sistemima. Svakako, genetska predispozicija i stil života doprnose ispoljavanju određenih bolesti, a tu pre svega mislim na kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tip 2, gojaznost, neki karcinomi poput karcinoma debelog creva, pluća, dojke, prostate, zatim osteoporoza, kao i bolni sindromi povezani sa kičmenim stubom. Naravno, neće svako ko ne vežba da dobije gojaznost ili dijabetes, ali rizik za nastanak bolesti je veći kod onih koji su fizički neaktivni, a pritom imaju i druge faktore rizika.
Da li vežbanje može da smanji štetnost koju na naš organizam ostavlja svakodnevni stres?
Fizičku aktivnost mnogi koriste za ublažavanje stresa jer se posle aktivnosti spontano bolje osećaju. Kada vežbamo u našem telu se luči endorfin, hormon sreće. Trening se može koristiti za poboljašanje raspoloženja, svakodnevnu regulaciju stresa i unapređenje psihološkog stanja.
Da li je tačno da fizičke aktivnosti snižavaju krvni pritisak i ublažavaju posledice dijabetesa, pa su u nekim slučajevima manje štetne alternative od lekova?
Fizička aktivnost je sastavni deo lečenja hipertenzije i dijabetesa. Dokazano je i da redovna fizička aktivnost smanjuje krvni pritisak. Ukoliko je došlo do početnog, manjeg povišenja krvnog pritiska, moguće je u samom početku bez lekova regulisati hipertenziju promenom stila života. Promena uključuje fizičku aktivnost, kvalietetnu i redovnu ishranu, život bez cigereta, regulaciju stresa. Ukoliko je propisana terapija za hipertenziju, deo lečenja je svakako i fizička aktivnost. Istraživanja su pokazala da fizička aktivnost utiče na smanjenje rizika od nastanka dijabetesa tipa 2 do čak 50 odsto. Hodanje, vožnja bicikla i umerene dnevne aktivnosti, recimo rad u bašti, utiču pozitivno na nivo glukoze, ali intenzivnije aktivnosti kao što su trčanje i plivanje, takođe utiču na bolju kontrolu nivoa šećera u krvi. Kod dijagnostikovanog dijabetesa melitusa redovna fizička aktivnost obavezan je deo terapije.
Koje vreme u toku dana je najbolje za vežbanje?
Najbolje je vežbati ili plivati ujutru. Ukoliko niste u mogućnosti da vežbate ujutru – ne preskačite trening, već ga prilagodite svojim mogućnostima.
Šta nam je najbolja alternativa ako ne volimo da se preznojavamo u teretani?
– Izbor treninga je individualan i zavisi od godina, zdravstvenog stanja, kao i fizičkih predispozicija. Izdvojila bih plivanje, jogu i pilates. Ukoliko ne volite sport alternativa može biti brzi hod kao trening, naravno uz savet lekara za intenzitet i vreme treninga.
Koliko treba vežbati u zavisnosti od uzrasta?
– Deca školskog uzrasta za pravilan rast i razvoj potrebno je da budu fizički aktivna više od jedan sat dnevno. Radno aktivne zdrave osobe takođe treba svakodnevno da upražnjavaju neku fizičku aktivnost. Zato kad god imate mogućnosti odvojite vreme za trening, a najmanje tri puta nedeljno 30 do 40 minuta. Za one koji nemaju vremena da odvoje vreme za odlazak na trening preporučuje se brzi hod kao svakodnevna aktivnost u trajanju od najmanje 30 minuta.
dr Katarina Ljubinković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije
