U sklopu aktivnosti u okviru 28.Festivala zdravlja u Beogradu, organizovali smo 19. juna
u Privrednoj komori Srbije Okrugli sto o borbi protiv masovnih nezaraznih bolesti. Na
panelu se govorilo o faktorima rizika za pojavu ovih bolesti i predlozima kako se one
mogu smanjiti. Ovo je važno jer najveći broj građana izgubi život zbog bolesti srca i
krvnih sudova, malignih oboljenja, dijabetesa i respiratornih problema. Uvođenjem
promena u svoj život i redukcijom faktora rizika mnoge bolesti ljudi mogu prevenirati.
Ovom prilikom je predstavljen i Vodič za zdravije stilove života koji je izradila Radna
grupa za borbu protiv masovnih nezaraznih bolesti Festivala zdravlja Beograd, a koju čine
ugledni profesori i lekari. Tu se nalaze tekstovi prim. dr Lele Ilić, epidemiologa, prof. dr
Nebojše Tasića, kardiologa, doc. dr Nataše Petrović Stanojević, pulmologa, prof. dr Vesne
Srećković Dimitrijević, endokrinologa, prof. dr Igora Pantića, psihijatra, prof. dr Veroslave
Stanković, dijetologa, prim. dr Aleksandra Adamovića, dermatovenerologa, Tatjane
Šipetić, magistra farmacije, Bojane Marković, iz Udruženja „Plavi krug“, dr Katarine
Ljubinković, fizijatra, dr Mirjane Mićović, pedijatra. U vodiču govorimo o masovnim
nezaraznim bolestima kao velikoj pošasti savremenog društva, o faktorima rizika koji utiču
na pojavu najčešćih oboljenja, o načinima na koje se možete rešiti, o merama prevencije i
savetima za zdravstvene stilove života.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici institucija, domova zdravlja, udruženja
pacijenata, profesori-lekari koji se bave lečenjem masovnih nezaraznih bolesti. Na panelu
su bili dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora FZB, dr Snežana Pantić
Aksentijević, iz Ministarstva zdravlja Srbije, Dimitrije Ivanović, iz Privredne komore
Srbije, kardiolog prim. dr Nada Macura, iz Odbora za zdravstvo Skupštine Srbije, i glavni
promoter Festivala zdravlja od njegovog osnivanja, dr Snežana Plavšić i dr Ivana
Rakočević, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, dr Vladimir
Kojović, iz Lekarske komore Srbije, dr Momčilo Vujetić i dr Vladimir Risimović, iz
Gradskog zavoda za javno zdravlje, VMS Jana Mateović, poslanica u Skupštini Srbije, dr
Milena Kostić, sekretar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, doc. dr Nataša
Petrović Stanojević, pulmolog iz KBC „Zvezdara“, prof.dr Igor Pantić, psihijatar, prof.dr
Veroslava Stanković, dijetolog, prim. dr Ivana Filipović, direktorka Specijalne bolnice
Soko banja, Nataša Todorović, iz Crvenog krsta Srbije, dr Gordana Marković, iz
DZ „Zemun“, VMS Anđelka Belić, iz DZ „Obrenovac“, predstavnik DZ Vračar, Danijela
Davidov Kesar, novinarka, Milka Raičević, iz Udruženja „Svi na vagu“, Bojana Marković,
iz Udruženja „Plavi krug“, Snežana S. Milojević, Udruženje „Ilko Srbija“, Đurica Stankov,
Savez udruženja pacijenata Srbije, Udruženje „Uvek sa decom“, Nadežda Satarić, iz NVO
„Amiti“, Milija Petrović NVO „TM“, Ina Ignjatović, iz NVO za borbbu protiv hroničnog
umora, Natalija Racković, iz Agencije „Ve end o“, Branko Cicić, NVO za organsku
proizvodnju hrane i predstavnici Festivala zdravlja Beograd. Moderator je bila dr Ivana
Božović, novinarka RTS-a.
Masovne nezarazne bolesti su nešto protiv čega se treba boriti prevencijom jer redukcijom
faktora rizika kao što su nepravilna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, upotreba alkohola i
cigareta, dosta se može učiniti na zdravijim stilovima života. Nije neophodno čekati
decenijama da bi se postigli efekti prevencije. Smanjenje faktora rizika može dovesti do
iznenađujuće brzog unapređenja zdravlja, što se može uočiti posmatranjem nacionalnih
trendova za pojedine poremećaje zdravlja. Odličan primer su Finska i Poljska. U Finskoj je
u periodu 1972-1992. godine mortalitet od koronarne srčane bolesti smanjen za 80%
zahvaljujući značajnom smanjenju glavnih faktora rizika, dok je incidencija dijabetesa tipa
dva smanjena za 60% u Finskoj i SAD-u i za preko 30% u Kini.
Pravilan način ishrane, umerena fizička aktivnost, kvalitet san, odsustvo stresa,
izbegavanje šećera, umerena upotreba alkohola, prestanak pušenja cigareta, prelazak na
manje rizične alternative, samo su neke od navika koje mogu da utiču na to da se smanji
broj obolelih i preminulih odeljenja najčešćih masovnih nezaraznih bolesti. Kada
govorimo o lošim životnim navikama moramo biti iskreni i reći da je svima nama najteže
da ih potpuno eliminišemo iz našeg života. Unos hrane bogate mastima i šećerima,
pušenje, previše vremena u društvenim mrežama, konzumiranje alkohola… ne samo da
pružaju individualni osećaj zadovoljstva već je i njihovo dejstvo pojačano određenim
socijalnim navikama, odnosno ritualom koji je sastavni deo „uživanja“ što otežava našu
nameru da ih trajno „izbacimo“ iz svakodnevnog života. Za tako nešto je potrebna snažna
disciplina i doslednost, pa čak i kreiranje sasvim novih obrazaca ponašanja. Zbog toga
najveći broj ljudi odustane od promena ili i ne pokušava.
Ukoliko je nekom štetnom navikom ili pogrešnim obrascima ponašanja šteta već naneta,
idealno bi bilo preduzeti mere da se ovakva navika u potpunosti ukloni, a ako to iz nekog
razloga nije moguće, može se razmotriti da se u konsultaciji sa stručnjakom štetnost
redukuje usvajanjem nekog alternativnog, manje štetnog obrasca ponašanja, u skladu sa
postojećim naučnim činjenicama i dokazima.
Dr Mirjana Mićović je istakla sledeće: „Dok je trajala pandemija, gledali smo da naše
aktivnosti budu uskladjene sa aktuelnom epidemioloskom situacijom, razgovarali smo sa
brojnim domaćim i stranim ekspertima, te ovu oblast pokusali da osvetlimo sa sto vise
aspekata. Pandemija je za vreme svog trajanja hronicne nezarazne bolesti stavila u drugi
plan, medjutim u isto vreme je pokazala da su zarazne i hronicne nezarazne bolesti samo “
na papiru” dva odvojena entiteta, dok su u praksi veoma isprepletane.Sama pandemija je
pokazala da je na terenu postojecih komorbiditeta i sam Covid-19 imao tezu klinicku sliku
i prognozu, a kod ljudi koji su pre infekcije bili bez tegoba od strane kardio vaskularnog
sistema, infekcija je cesto ostavljala posledice upravo na srcu i krvnim sudovima. Zbog
toga smo zeleli da vratimo u focus hronicne nezarazne bolesti, jer su one bile i ostale
bolesti koje odnose najveci broj zivota globalno. Na sastancima tokom godine smo
razgovarali sa expertima koje smo okupili, pa smo prvo pogledali aktuelnu nacionalnu
strategiju, potom diskutovali o svakom od faktora rizika ponaosob i na kraju kreirali jedan
prirucnik, vodic u kome ljudi mogu naci korisne informacije kada su hronicne nezarazne
bolesti u pitanju. Medjutim nismo se drzali samo faktora koji su “izlistani” na pocetku
vazece strategije, nego smo pricali I o tome da kako ce hronican stres, prelazak na online
radi-sedalni nacin zivota, dugotrajno gledanje u monitor usled prelaska na online rad
delovati da ljudski organizam. Da li je pomolu neka promena u redosledu (snazi) faktora
rizika za nastanak hronicnih nezaraznih bolesti. Dobro znamo da se od nedavno fizicka
neaktivnost gotovo izjednacava sa uticajem pusenja na ljudski organizam, sigurno ste culi:
sitting is a new smoking….dosta podcasta I konferencija je upravo uvu recenicu ubacilo u
svoj naslov. Osim tradicionalnog pristupa, koji uglavnom podrazumeva radiklne pristupe,
pricali smo o resenjima koja podrazumevanju smenjenje stetnosti neke navike, ukoliko ne
postoji volja ili mogucnost da se uradi “ nagli zaokret”.
Poslednjih godina je postalo opasno boraviti na suncu, znamo da je incidence melanoma u
porastu, pa smo se bavili i ovom temom, iako UV zracenje nije istaknuti factor rizika na
hronicne nezarazne bolesti. Ipak smo smatrali da treba o tome govoriti ne samo iz ugla
stetnosti I zabrane boravka na suncu, nego I ponuditi alternativu: sta ako moj posao
podrazumeva da sam na suncu od 10-17h ili sta ako bas zelim da budem napolju…pa smo
govorili o tome na koji nacin se stetnosti UV zracenja mogu minimalizovati : spf, zastitna
garderoba, suncane naocari, sesiri… Osim sto smo gledali zvanicne podatke nasih
institucija, koristili smo dosta i podatke do kojih smo dolazili anketirajuci I razgovarajuci
sa ljudima koji posecuju nase karavane I festivale. Tako smo na primer na nasim
karavanima zdravlja održanim širom Srbije primetili da dosta ljudi prelazi na nove
elektronske uredjaje koji zamenjuju cigarete. Zeleli smo da saznamo sta njih razlikuje od
obicnih cigareta, koje su sve tu kategorije, Koliko su ispitane I da li bi I ko bi potencijalno
mogao imati neki benefit, a kome nikako nisu namenjene. Na isti nacin smo pokusali da
pridjemo I drugim faktorima rizika poput losih navika u ishrani, koje je mesto alternativa
poput: meda, zasladjivaca, sta je stevija… kome jeste a kome nije namenjena njihova
upotreba. Sada smo se ponovo vratili organizovanjem velikih festivala zdravlja i nastavili
sa anketiranjem ljudi i praćenjem faktora rizika onih koji dolaze. Na našem 28.festivalu
obavljeno je nekoliko hiljada preventivnih pregleda, i kod oko 80 odsto ljudi su uočene
masovne nezarazne bolesti. Građani su mogli da provere nivo šećera u krvi i krvnog
pritiska, sluh, pulsnu oksimetriju (kontrola procenta kiseonika u krvi), provere bodi mas
indeks i nivo uhranjenosti, utvrde sastav sopstvenog tela na specijalnoj vagi i saznaju šta
prema njihovoj konstituciji treba da jedu i kojim fizičkim aktivnostima da se bave,
posavetuju se oko zdravlja zuba, izmere hidraciju kože, testiraju se na demenciju,
anksioznost i depresiju, provere rizik za pojavu dijabetesa kao i stanje sluha, urade
ultrazvuk kolena (od 10 do 14 sati) i karotida…
Lekari Klinike za psihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević“ uradili su na stotine testiranja
na demenciju, depresiju i anksioznost. Stručnjaci ordinacije „Profizio“ uradili su 100
ultravučnih pregleda kolena i u 99 podsto slučajeva su otkrivene degenerativne promene.
Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja ispred Doma vojske Srbije bilo je parkirano vozilo u
kome su vaskularni hirurzi radili ultrazvučne preglede trbušne aorte. Pregledano je oko
250 građana. Zainteresovani građani mogli su da iskoriste priliku da se posavetuju sa
kardiologom, alergologom, fizijatrom, pedijatrom, stomatologom… Radilo se i na
edukaciji žena za samopregled dojki na simulatoru, kao i na proveri nivoa ugljen-
monoksida u izdahnutom vazduhu aparatom smokilajzer kod pušača. Oftalmolozi VMA su
ovom prilikom radili pregled oftamoskopom prednjeg segmenta oka i proveravali da li
posetioci imaju kataraktu, kardiolozi su merili pritisak i davali savete oko terapije,
dermatolozi su savetovali posetioce oko problema koje imaju sa kožom, dok je posebnim
aparatom bilo omogućeno da se posetiocima na listu mesta uradi kompletna krvna slika.
Na štandu Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ pregledano je oko
400 građana, kojima su, dvadeset lekara i medicinskih sestara procenili da li su u riziku od
dobijanja šloga. Upitnik o proceni rizika je bio specijalno dizajniran za manifestaciju na
osnovu kojeg su građani dalje obavili konsultaciju lekara neurologa, a onim sa visokim
rizikom rađen je pregled krvnih sudova vrata ultrazvučnim doplerom. Svim građanima dat
je savet o zdravim stilovima života naglašeni rizici koje ima na osnovu upitnika, izmeren
krvni pritisak, glikemija iz prsta, puls i saturacija kiseonika. Najmlađi građanin koji se
javio na besplatan pregled je imao samo dvadeset pet godina, a najstariji devedeset tri.
Najviše prijavljenih građana je bilo starosti između 70 i 79 godina, dok je prosek godina
bio 72. Žene su
ažurnije dolazile i bilo ih je 66 posto. Vrlo je zabrinjavajuće što je u skoro 80
posto građana imalo visok i srednji rizik za moždani udar, a da to nisu znali.
Visoke vrednosti krvnog pritiska su zabeležene kod 65 odsto pregledanih građana, dok
prema podacima od građana je samo kod 18 posto već dijagnostikovan visok krvni pritisak
koji je pod kontrolom. U istom
procentu kod građana su registrovane povišene vrednosti šećera u krvi, a kod 32
posto granične vrednosti šećera u krvi. Povećane masnoće u krvi ima 75
posto građana prema upitniku, a samo 30 posto građana zna da ima poremećen rad srca i
da pije lekove za regulisanje srčanog rada Zabrinjavajuće je da je samo 50 posto građana
znalo da ima povišene vrednosti šećera u krvi i da odlazi kod
lekara, da većina građana ne zna da li ima poremećaj srčanog rada, kao i kakve su
vrednosti masnoća u krvi. Urađeno je 48 ultrazvučni pregleda krvnih sudova
vrata, na kom su nađena i značajna suženja koja su zahtevala dalju dijagnostiku i
koja im je zakazana kod nas. Preko 50 posetilaca dobilo je savet da se jave u
ambulantu bolnice radi detaljnijih pregleda, za 34 građana je predloženo
javljanje radi hospitalizacije u Dnevnu bolnicu i sprovođenja dijagnostičkih
procedura, a 2 građanina su upućena da se jave na zakazivanje konzilijuma za
endovskularne procedure u ovoj ustanovi.
Na štandovima domova zdravlja Stari grad, Zemun, Palilula, Savski venac,
Obrenovac, Mladenovac, Barajevo, Rakovica, Čukarica, rađeno je savetovanje o
zdravim stilovima života, meren je krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kao i
bodi mas indeks. Pregledano je oko 1.500 posetilaca, a kod oko 20 odsto su
uočeni zdravstveni problemi zbog čega su ti građani upućeni na dalje pretrage.
Udruženje „Svi na vagu“ radilo je merenje težine, visine, sastava tela, bodi mas
indeks, visceralne masti kod oko 350 posetilaca, od čega oko 80 odsto njih ima
višak kilograma. Udruženje „Alergija i ja“, gde su bili alergolozi i članovi udruženja,
savetovali su ljude oko alergija na hranu kao i ekceme, a svoje štandove su imala i
udruženja „As centar“, „Žena plus“, „Budimo zajedno“, „Ilko Srbija“, „Udruženje za
borbu protiv hroničnog umora“, „Uvek sa decom“, „Plava školjka“, „Zajedno za novi
život“… Aktivisti Udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“ su pružali savete
građanima koliko je važna redovna provera zdravstvenog stanja i menjanje loših životnih
navika kako ne bi došlo do dijabetesa, kao i ukoliko već imaju dijabetes šta treba da učine i
promene u načinu života kako bi svoj dijabetes držali pod kontrolom, da ne bi došlo do
komplikacija. Ovom prilikom aktivisti su proverili nivo šećera kod 337 zainteresovanih
građana. Od toga broja registrovano je 2 novootkrivena slučaja (koji su upućeni na svog
izabranog lekara da obave neophodne analize), 11 osoba je u riziku, 5 sa insulinskom
rezistencijom, i 53 osobe koje imaju dijabetes.
Osim zdravstvenih ustanova iz Beograda, specijalni gosti festivala bili su
domovi zdravlja “Novi Sad” i “Šabac”, kao i Specijalna bolnica “Soko banja”.
Informacije o zdravim stilovima života posetioci dobijali od stručnjaka
Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Lekari Hitne
pomoći su davali savete našim sugrađanima i dežurali u slučaju da je nekome od
posetilaca iznenada pozlilo. O zdravstvenim problemima starijih savetovali su
stručnjaci Gradskog zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, a o
problemima pluća i tuberkuloze lekari Gradskog zavoda za plućne bolesti i TBC.
Nastavićemo i dalje kao najveća manifestacija u regionu i kao organizacija koja se bavi
promocijom zdravijih stilova života da i dalje okupljamo vrhunske stručnjake iz raznih
oblasti medicine kao i najveće institucije u zemlji kako bismo organizovanjem raznih
događaja, kontinuiranih medicinskih edukacija i panela doprli do velikog broja ljudi i
pomogli im da promene svoje loše navike koje su jedan od uzroka brojnih bolesti“, istakla
je dr Mirjana Mićović.
Dr Snežana Pantić Aksentijević, iz Ministarstva zdravlja Srbije, naglasila je da ova
institucija u prvi plan svojih aktivnosti stavlja i borbu za zdravije stilove života. „Mi smo
pre više godina usvojili Zakon i Strategiju javnog zdravlja, kao i Akcioni plan. Pandemija
kovida 19 je dovela zastoja u redovnim aktivnostima. Ali politika Vlade Srbije i
Ministarstva zdravlja je da dobra, proverena zdravstvena zaštita i preventivne aktivnosti
stignu do svakog građanina, u svakoj mesnoj zajednici. U sve aktivnosti treba ubaciti i
specijaliste medicine rada. Zdravstveno-vaspitni rad i zdravstveno prosvećivanje je
neophodno. Podržavali smo škole roditeljstva, program za dojenje, mislili smo na
najosetljivije grupe. Kampanja „Teži ravnoteži“ je dala rezultate u prevenciji i lečenju
gojaznosti. Vodič Festivala zdravlja je dragocen, zahvalni smo ekspertima koji su ga
napisali. Ovo je poziv svim da daju svoje sugestije kako bi vodič dugo vremena koristio
svima“, dodala je dr Pantić Aksentijević.
Dimitrije Ivanović, iz Privredne komore Srbije, pojasnio je da su aktivno uzeli učešće u
kampanji „Teži ravnoteži“ i da je to primer da privreda i lokalna uprava mogu da sarađuju.
„Podrška i poverenje Festivala zdravlja je važna za nas. Istovremeno, jasno nam je da je
borba protiv gojaznosti dugotrajan proces, to je borba za zdrav život. Kroz inovativne
strategije i promociju zdravih stilova života možemo da uspemo da prevaziđemo problem
gojaznosti“, istakao je Ivanović.
Docent dr Nataša Petrović Stanojević, pulmolog u KBC „Zvezdara“, pojasnila je da je
tokom boravka u SAD videla samo jednu osobu da puši cigarete i 13 pikavaca, ali da se
nije nagledala zdravlja. „Oni ljudi koji su ostavili cigarete sada puše travu ili šmrču
kokain, a i dalje su gojazni. Zato mislim da ne treba biti isključiv u samo jednom pravcu,
jer to ne vodi velikoj sreći. Ako se pozabavimo samo jednim problemom, dobićemo
klatno. Ne vidim benefit od ostavljanja duvana ako će neko posle toga preći na kokain.
Moramo da verujemo našim pacijentima, da ih slušamo i pomognemo im“, smatra dr
Petrović Stanojević.
Prema rečima profesora dr Igora Pantića, psihijatra, lekari raznih specijalnosti ponekad
imaju neadekvatan pristup pacijentima. Često zahtevaju od pacijenata kategorično nultu
toleranciju za neku lošu naviku koju imaju, preterano kritikujući čoveka. Ponekad takav
pristup trgne pacijenta ali se u praksi dešava da to kod osobe izazove kontraefekat i da
pacijent više nikada ne odlazi kod tog lekara. Zato je ponekad bolje primeniti Koncept
smanjenja štetnosti, koji je 60-tih i 70-tih godina prošlog veka primenjen u borbi protiv
narkomanije. Ovaj koncept se može primeniti u borbi protiv duvana razvijanjem
bezdimnih proizvoda koji ne sagorevaju duvan, u borbi protiv alkoholizma, u borbi protiv
nezdrave ishrane… Ali, treba biti oprezan prilikom njegove primene. Važno je da se
primenjuje na targetiranim populacionim grupama, odnosno onima koji imaju negativne
obrasce ponašanja. U budućnosti ćemo videti u kojoj meri će ovaj projekat dati rezultate
na primeni ove mere“, kaže dr Pantić.
Kako je naglasila profesor dr Veroslava Stanković, dijetolog, rad lekara treba prilagoditi
pacijentima. „Neki lekari daju pacijentima dijete i program fizičkih aktivnosti, ne pitajući
ih da li oni to mogu da ispoštuju. Ako mi primenjujemo ono što pričamo, pacijenti će se
ugledati na nas. Niko ne razume da za sve što jedemo postoje adekvatne zamene. Dešava
se da neko pogrešno bira zamene, na primer da umesto hleba jede pomorandže. Ni
obolelima od dijabetesa nije potpuno zabranjen šećer, a oni mogu da koriste i zaslađivače
koji su dobra alternativa šećeru. Tako će se zaštititi od štetnih dejstava upotrebe šećera.
Umerenost, uobročenost i adekvatne zamene su rešenje“, istakla je dr Stanković.
Prim. dr Nada Macura, narodna poslanica i član Odbora za zdravstvo Skupštine Srbije,
izrazila je veliko zadovoljstvo što je izašao Vodič Festivala zdravlja i zahvalila je
kolegama koje su ga pisale što brinu o zdravlju ljudi. „Treba početi brigu od zdravlja
trudnice, pa bebe pa dece i ostalih građana. Porodici bi trebalo posvetiti pažnju. Ovaj
Vodič će doprineti da nacija bude zdravija. Takođe, logopede i defektologe ne smemo
zaboraviti“, dodala je dr Macura.
Dr Snežana Plavšić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“,
istakla je da se i kod nas, kao i svuda u svetu, uočava porast broja obolelih od masovnih
nezaraznih bolesti. „Radimo na prevenciji gojaznosti. Pratimo efekte patronažne službe u
porodicama gde je majka bila gojazna pre trudnoće, a dete se prati prve dve godine od
rođenja. Taj projekat se sprovodi u osam domova zdravlja. Želimo da damo predlog za
izmenu zakonske regulative za još jednu poseti patronažne službe porodici.
Prema rečima dr Vladimira Risimovića, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, u Beogradu
oko 400.000 ljudi ima neku od masovnih nezaraznih bolesti. Oko 20-25 odsto osoba svake
godine oboli od ovih bolesti, pre svega, malignih oboljenja, zatim koronarne bolesti srca,
dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, psihoza i problema zbog narkomanije. „Zato je bitno
da sprovodimo brigu o zdravim stilovima života. Mi sprovodimo skrininge na tri vrste
karcinoma, dojke, grlića materice i debelog creva. Na kolorektalni karcinom skrining se
sprovodi u svim domovima zdravlja u Beogradu, a na rak grlića materice i dojke u 8-10
domova zdravlja“, rekao je dr Risimović.
Kako je istakao dr Vladimir Kojović, iz Lekarske komore Srbije, drago mu je štoi je
organizovan okrugli sto sa tako važnim institucijama, dodavši da Institut za zdravstvenu
zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ u kome radi, i te kako sprovodi prevenciju kroz
republičke centre za reproduktivno zdravlje i cističnu fibrozu. „Pozdravljam izdavanje
Vodiča Festivala zdravlja. Moj predlog je da se snime mali klipovi, od 30 sekundi, sa
porukama lekara, jer mladim ljudima tako treba prići. Oni kreiraju svoje mišljenje na
osnovu društvenih mreža“, smatra dr Kojović.
Dr Milena Kostić, sekretar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, naglasila je
da je oduševljena entuzijazmom tima Festivala zdravlja na radu na unapređenju zdravlja
građana Beograda i Srbije, naglasivši da su lekari opšte medicine ili porodični lekari
predodređeni da se nave prevencijom. „Zatrpani smo pacijentima posle pandemije kovida
19 koji imaju masovne nezarazne bolesti. Dnevno u ordinaciji pregledam od 40 do 80
pacijenata. Postavlja se pitanje, da li sa tolikim brojem bolesnih ljudi koji dođu imamo
vremena da se bavimo preventivnim aktivnostima? Uz smanjenje obima psola to možemo
da radimo. Vodič Festivala zdravlja je odličan i primenljiv i za nas i za naše pacijente“,
dodala je dr Kostić.
VMS Jana Mateović, poslanica u Skupštini Srbije, naglasila je da treba razmotriti razne
strategije o zdravlju, kao i da bi više trebalo raditi na promociji zdravog života na
platformama koje su mladima prihvatljive. „Posebnu pažnju treba posvetiti
reproduktivnom zdravlju mladih“, dodala je Jana Mateović.
Kako je istakla prim. dr Ivana Filipović, direktorka Specijalne bolnice Soko banja, bolesti
pluća su četvrti vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Samo oni godišnje zbrinu oko 10.000
pacijenata sa plućnim bolestima. „Vodič festivala je odličan početak. Sugestija je da se,
kada se bude proširivao, doda i informacija o pravu na korišćenje rehabilitacije u
banjama“, dodala je dr Filipović.
Milka Raičević, nutricionista i predsednica Udruženja „Svi na vagu“, dala je ideju da je
neophodno umrežavanje svih organizacija sa institucijama koje se bave zdravljem i
prevencijom. „Na poslednjem Festivalu zdravlja izvagali smo oko 350 ljudi, od kojih je 80
odsto gojazno. Festival zdravlja posmatramo kao našu zajednicu, iznedrenu porodicu
znanja. Kad god smo imali karavane zdravlja ili kontinuirane medicinske edukacije odaziv
ljudi je bio odličan. Za nevladin sektor postoji problem materijalne nemogućnosti za
realizaciju projekata“, navela je Raičevićeva.
Nadežda Satarić, socijalna radnica iz Udruženja Amiti i Srpskog udruženja za borbu protiv
Alchajmerove bolesti, pojasnila je da je važno raditi na zdravom i aktivnom starenju.
„Zvaničnici iz zdravstvenog i socijalnog sistema nemaju dovoljno sluha za obolele od
demencije. U seoskim sredinama ljudi nemaju para da odu do najbližeg grada na neki
skrining,. Nemaju ni osnovnu zdravstvenu zaštitu. Moj predlog je da se Vodič festivala
odštampa i deli ljudima u tim sredinama“, dodala je Satarićeva.
Đurica Stankov, predsednik Saveza udruženja pacijenata, je rekao da je bitna saradnja i
umrežavanje institucija i pacijenata, jer u realnosti do toga ne dolazi često. „Predlog je da
se napravi i vodič za zarazne bolesti, kao i vodič za retke bolesti, kao i da se organizuju
edukacije za pacijente, lekare, socijalne radnike, medije“, istakao je Stankov.
Snežana S. Milojević, iz Nacionalnog udruženja „Ilko“ Srbija, objasnila je da su pacijenti
sa stomom često prepušteni sami sebi. „Retko koji lekar kaže pacijentu da postoji
udruženje koje je produžena ruka zdravstvene službe. Kada dođu do nas, pacijenti su
zadovoljni i imaju poverenja“, naglasila je Milojevićeva.
VMS Anđelka Belić, iz DZ „Obrenovac“, pozdravila je izdavanje Vodiča za zdravije
stilove života, i napomenula da oni rade na promociji pravilne ishrane i važnosti fizičke
aktivnosti. „Vodič je dobar osnov i za naš rad i za edukaciju novih ljudi“, dodala je
Belićeva.
Bojana Marković, predsednica Udruženja „Plavi krug“, rekla je da je dobro što se pokreću
razne stvari za pacijente, ali da oni imaju problem sa dostupnošću lekara. „Treba povećati
broj lekara i na primarnom i na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite. Treba raditi na
prevenciji oboljenja. Do sada smo na akcijama proverili nivo šećera u krvi kod oko
200.000 ljudi i kod 2.100 smo otkrili da imaju dijabetes. Važno je da češće imamo skupove
kao što je ovaj okrugli sto kako bismo razmenili mišljenja i podigli svest ljudi“, zaključila
je Markovićeva.
Kako je naglašeno, u Srbiji kardiovaskularne bolesti godišnje odnesu oko 55.000 života,
karcinomi 21.000, respiratorne bolesti, posebno hronična opstruktivna bolest pluća, više od
10.000, komplikacije dijabetesa više od 4.000 života. I u svetu od ovih bolesti umire svake
godine oko 41 milion osoba. Svetska zdravstvena organizacija očekuje da će se do 2030.
godine taj broj povećati za 11 miliona i dostići ukupno 52 miliona, a da će se broj smrti
zbog zaraznih bolesti smanjiti za sedam miliona. Osim što uzrokuju veliku fizičku i
psihičku bol, četiri vodeće nezarazne bolesti – bolesti srca, karcinomi, dijabetes i
respiratorne bolesti, zajedno s mentalnim oboljenjima – mogle bi globalnu ekonomiju
koštati više od 47.000 milijardi dolara.