Online konferencija o zdravlju “Smanji rizik, sačuvaj zdravlje”

ONLINE KONFERENCIJA O ZDRAVLJU

Smanji rizik, sačuvaj zdravlje

4. mart 2022.

Pod sloganom „Smanji rizik, sačuvaj zdravlje”,

danas je održana online konferencija u okviru

Festivala zdravlja Beograd posvećena borbi

protiv masovnih nezaraznih bolesti i

postkovid sindromu.

Na Youtube kanalu festivala

eminentni stručnjaci su dali preporuke kako

građani mogu da sačuvaju svoje zdravlje,

na koji način da se sačuvaju od oboljenja poput

dijabetesa, kardiovaskularnih, malignih i

respiratornih oboljenja, ali i kako da

prepoznaju znake postkovid

sindroma i kada je bitno potražiti pomoć lekara.

„Ove teme su veoma važne, zbog čega je u okviru

Festivala zdravlja nedavno formirana ekspertska

radna grupa koja će se tokom 2022. godine baviti

istraživanjem i prezentovanjem najnovijih saznanja

u vezi sa promenjivim faktorima rizika koji

doprinose nastanku i razvoju hroničnih

nezaraznih bolesti.

Radna grupa će pružiti i preporuke koje pojedinac

može preduzeti kako bi smanjio opterećenje rizicima

i štetnosti koje određeni životni stil nosi.

Činjenica je da je Kovid-19 dominantna tema

u protekle dve godine, ali ne treba zaboraviti da su

hronične nezarazne bolesti i dalje vodeći uzrok

umiranja u našoj populaciji“,

istakla je dr Mirjana Mićović,

predsednica Organizacionog odbora festivala.

Na jednom od panela online konferencije

psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor

na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog

fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor

na Univerzitetu u Haifi u Izraelu,

istakao je da kada govorimo o upravljanju

promenljivim faktorima rizika koji

doprinose nastanku hroničnih nezaraznih

bolesti postoje dva pristupa.

Jedan je takozvani pristup nulte tolerancije,

gde se neko štetno ponašanje ili navika u potpunosti

elimišu, dok drugi pristup podrazumeva

modifikovanje rizične navike, odnosno njenu

zamenu nekom koja je manje štetna.

„Ovaj koncept je poznat kao smanjenje štetnosti

i odnosi se na skup mera koje društvo,

kompanije i pojedinci primenjuju

u cilju minimizovanja štete nanete nekim oblikom

ljudskog ponašanja. Kod ovog koncepta, polazi se od

pretpostavke da je šteta već naneta i da se ne može

odmah i u potpunosti ukloniti, te se stoga traga za

manje štetnim alternativama koje bi mogle da

ublaže očekivane posledice“, objasnio je dr Pantić.

Dr Pantić je istakao da se ovaj pristup može

primeniti u velikom broju medicinskih i

nemedicinskih oblasti,

kao i da se u pojedinim okolnostima, na ovaj način

mogu značajno redukovati i negativne posledice po

fizičko zdravlje izazvane različitim štetnim navikama

poput pušenja ili nepravilne ishrane.

„U psihijatriji se ovaj pristup primenjuje sa uspehom

u oblasti bolesti zavisnosti, kroz različite programe

namenjene socijalnoj podršci i edukaciji zavisnika

od različitih psihoaktivnih supstanci.

Ako bismo razmišljali malo šire,

upotreba SPF-a, kondoma, korišćenje zaštitne

opreme,ali unapređivanje performansi mašina

i regulativa može smanjiti štetnost od posledica

koje određena radnja nosi“,

kazao je dr Pantić i naglasio da bi koncept

smanjenja štetnosti trebalo primenjivati

oprezno i na odgovoran

način, koristeći medicinska znanja

i činjenice zasnovane

na dokazima, na osnovu rezultata validnih i

pouzdanih naučnih istraživanja.

Prof. dr Petar Seferović, kardiolog,

nadovezao se

rekavši da je,kada su faktori rizika za razvoj

kardiovaskularnih bolesti

u pitanju, genetska predisponiranost za razvoj

određene bolesti veoma snažan prediktivni faktor.

Imajući u vidu da nismo u mogućnosti da

„izaberemo“ genetiku, profesor ističe

da je veoma bitno da svojim navikama i

ponašanjima ne stvaramo dodatno opterećenje

faktorima rizika i time

povećavamo šansu za razvoj bolesti.

„Faktori rizika na koje možemo da utičemo,

a imaju značajan doprinos nastanku

kardiovaskularnih bolesti su pušenje,

loše navike u ishrani, nedostatak fizičke

aktivnosti i stres. Kada govorimo o pušenju,

imperativ je da se

što pre prestane sa ovom lošom navikom.

Kada su novi bezdimni duvanski proizvodi u

pitanju, postoje podaci koji govore u prilog da

oni emituju manju količinu štetnih materija,

međutim to ne znači da su bez rizika niti da

predstavljaju alternativu prestanku pušenja.

Ishrana bi trebalo da je najbliža mediteranskom

tipu ishrane, odnosno da u tanjiru dominira šareno

povrće i posno meso. Svakog dana bismo trebali

bar pola sata da šetamo.

Na taj način ne samo da ćemo

pokrenuti mišiće i zglobove, nego će ovakva

aktivnost pomoći da se opustimo i

delimično oslobodimo stresa“,

rekao je prof. Seferović.

Doktori su se saglasili da je neophodno redovno

odlaziti na preventivne i kontrolne preglede,

kako bi se na vreme

uočile diskretne promene koje vode ka bolesti

ili pak adekvatno držale pod kontrolom

ukoliko je bolest već prisutna.

• Na konferenciji su govorili 
• prof. dr Branislav Milovanović,
• predsednik Udruženja neurokardiologa Srbije,
• doc. dr Spasoje Popević,
• pulmolog Klinike za pulmologiju UKCS-a,
• prof. dr Snežana Pajović,
• direktorka Instituta „Vinča“,
• doc. dr Aleksandra Pavlović, neurolog,
• prim. dr Marija Đurović,
• psihijatar KBC „Dr Dragiša Mišović“,
• prim. dr Lela Ilić, epidemiolog,
• mr Tatjana Šipetić,
• direktorka Farmaceutske komore Srbije,
• Kristina Nedeljković,
• glavna patronažna sestra DZ Novi Sad,
• Agnes Petrović iz kompanike ” Rosa” i
• dr Mirjana Mićović, pedijatar.