Ukoliko se neki medikament uzme zajedno sa određenom hranom može doći do klinički značajne promene u stepenu resorpcije leka što se može odraziti na izostanak terapijskog odgovora
Farmaceuti mogu da posavetuju ljude o potencijalnim interakcijama između lekova ili o uticaju hrane na medikamente koje piju, jer pravilna primena lekova je preduslov njihove efikasnosti.
U praksi se sve više pažnje posvećuje interakcijama između lekova i hrane koje su potencijalno mnogobrojne. Ukoliko se lek primeni zajedno sa određenom hranom može doći do klinički značajne promene u stepenu resorpcije leka što se može odraziti na izostanak terapijskog odgovora odnosno povećan rizik od ispoljavanja neželjenih ishoda.
Smatra se da se u pacijente koji imaju povećan rizik od neželjenih ishoda lek–hrana interakcija ubrajaju: stariji, deca, trudnice i dojilje, zatim pacijenti sa oslabljenom bubrežnom funkcijom, funkcijom jetre i gastrointestinalnom funkcijom, pacijenti koji primenjuju tri ili više leka u hroničnoj terapiji i kod pacijenata sa dijabetesom, depresijom, povišenim holesterolom ili kongestivnom srčanom insuficijencijom, karcinomima ili transplantiranim organima.
Kapsule se primenjuju 1 sat pre ili 2 sata nakon obroka
Prilikom primene antibiotika uvek se dobija jasno uputstvo od farmaceuta da li se lek uzima u toku obroka ili ne. Interakcije lek-hrana su razlog za to. Veliki broj antibiotika stupa u interakcije kako sa drugim lekovima tako i sa hranom, što može uzrokovati izostanak efikasnosti ili toksične efekte. Na primer, resorpcija azitromicina u obliku kapsula smanjena je kod istovremenog unosa hrane u proseku za 40-50 odsto i zato pacijente treba savetovati da kapsule primenjuju 1 sat pre ili 2 sata nakon obroka. Nasuprot tome, na biološku raspoloživost tableta i sirupa hrana nema značajan uticaj.
Kakav je slučaj kod lekova protiv bolova i temperature?
S obzirom na to da je kod analgetika cilj da se terapijski odgovora postigne u što kraćem vremenu, interakcije sa hranom koje mogu usporiti resorpciju bi trebalo izbegavati. Stoga, u cilju brže resorpcije, pacijente treba savetovati da primenjuju paracetamol u odsustvu hrane. Međutim, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) poput ibuprofena, naproksena, ketoprofena i drugih mogu uzrokovati iritaciju gastrointestinalnog trakta i zato ih treba primenjivati sa hranom ili mlekom. Uz navedene lekove treba izbegavati primenu alkohola zato što može povećati rizik od oštećenja jetre ili krvarenja iz gastrointestinalnog trakta.
Sok od grejpfruta ne ide sa statinima
Veoma često se po ovom pitanju spominje grejpfrut. Jedna od najčešćih interakcija vezana je za istovremeno uzimanje soka od grejpfruta sa statinima (lekovi za terapiju povišenog holesterola) gde koncentracije lovastatina i simvastatina mogu da se povise čak 9-12 puta, što dovodi do neželjenih reakcija.
Lekovi koji imaju usku terapijsku širinu (mala razlika između terapijske i toksične doze) češće stupaju u klinički značajne interakcije sa hranom. Jedan od primera je antikoagulantni lek varfarin. Dobro je poznato da je takozvano zeleno povrće poput brokolija, prokelja, kelja, kiselog kupusa, blitve, peršuna, spanaća, mladog luka, zelene salate bogato vitaminom K koji smanjuje dejstvo varfarina. Zato treba biti umeren u konzumiranju ove hrane, kako bi se izbegle velike varijacije u INR-u.
Sa varvarinom ne ide đumbir i beli luk
Pažljiv izbor dijetetskog suplementa od velikog je značaja, posebno danas kada smo svedoci njihove značajno povećane i neretko iracionalne primene. Na primer, upravo kod pacijenata koji su na terapiji varfarinom važno je znati da suplementi i biljni lekovi poput đumbira, belog luka, brusnice, hondroitina, žen-šena, gingka i glukozamina povećavaju rizik od krvarenja kod istovremene primene, kao i kantarion i zeleni čaj. Bez obzira na ovaj podatak smatra se da čak 30 odsto pacijenata, ipak, primenjuje ove biljne lekove i dijetetske suplemente zajedno sa varfarinom. Zato je konsultacija sa farmaceutom pri izboru dijetetskog suplementa od velikog značaja.
Tatjana Šipetić, magistar farmacije