Više od 200.000 ljudi u Srbiji se bore protiv bolesti zavisnosti, od kojih se svega dva odsto leči, pokazuju nezvanične statistike. Pored tradicionalnih zavisnosti poput alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci, sve su češće i one novijeg datuma poput kockanja, klađenja, zavisnosti od društvenih mreža i mobilnih telefona. Posebno zabrinjava da sve više pacijenata, pored bolesti zavisnosti, ima bar još jedno mentalno oboljenje.
Kako naglašava prof. dr Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar i ministarka prosvete, zavisnost je bolest, a glavna karakteristika zavisnosti je žudnja za supstancom.
– Bez lečenja ili angažmana oko oporavka, zavisnost je progresivna, dovodi do mnogostrukih oštećenja, kako mentalnog tako i somatskog zdravlja i prerane smrti. Zavisnost prati psihička zavisnost, fizička zavisnost, apstinencijalni sindrom i porast tolerancije – objašnjava prof. dr Đukić Dejanović.
Zavisnost od heroina na prvom mestu
Procenjuje se da je oko 83 miliona ili 28,9 odsto odraslih osoba (u dobi od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jednom tokom života probalo nezakonite droge.
– Glavna droga, u približno 26 odsto svih zahteva za tretman zavisnosti u EU, je heroin. Pre pet godina bilo je milion visokorizičnih konzumenata opioida, (što predstavlja trend smanjenja). Opioidi su bili prisutni u 76 odsto slučajeva predoziranja sa smrtnim ishodom prijavljenih u Europskoj uniji za 2019. godinu – navodi prof. dr Đukić Dejanović.
Ona dodaje da se, kada je reč o trendovima zavisnosti u Srbiji, beleži stagnacija opioidnih zavisnika, ali i dalje glavna droga sa preko 50 odsto svih zahteva za tretman zavisnosti je heroin. Povećan je broj zavisnika od stimulativnih supstanci (kokain, amfetamini), kao i broj zavisnika od alkohola, uz zloupotrebu kokaina.
– Porast je zloupotrebe kanabisa i sintetskih kanabinoida, a povećana je zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini). Značajan je porast bihejvioralnih zavisnika (patološko kockanje, klađenje, onlajn). Trgovina drogom se sa ulica premestila na “dark vebu” – kaže prof. dr Đukić Dejanović.
Nomofobija uzima maha, kao i kocka
Prema rečima dr Svetlane Vučetić Arsić, neurologa i stručnjaka za lečenje bolesti zavisnosti, bolesti zavisnosti koje su do sada mahom bile vezane za hemijske supstance poput alkohola, nikotina, kanabisa i opijata, stimulanasa i benzodizapina našle su svoj pandan i u rasprostranjenim nehemijskim tj. ponašaјnim zavisnostima.
– Na prvom mestu, tu su u proteklih oko 10 godina bile zavisnosti od gejminga (video igara) da bi u poslednjih par godina zavisnost od mobilnih telefona – nomofobija, zavisnost od društvenih mreža i patološko kockanje mobilisale sve veći broj pacijenata. Patološko kockanje je od strane OUN proglašeno za veoma značajan socio-medicinski problem u čitavom svetu i nažalost i u našoj zemlji beleži se sve veći broj osoba koje su sklone igrama na sreću i kockanju koje prevazilazi rekreativni ili sporadični oblik konzumiranja – ističe dr Vučetić Arsić.
Ona napominje da je onlajn kockanje posebno pristupačno i rasprostranjeno među mladima, iako zvanično postoje ograničenja na uzrast preko 18. godina.
Prema podacima Instituta “Batut” iz 2019. godine, između 20-25 odsto 14-godišnjaka su imali bar jednu situaciju da se upuste u igre na sreću. Treba imati u vidu da je potrebno oko 10 godina da bi se neko javio na lečenje zbog zavisnosti od kocke – naglašava dr Vučetić Arsić.
Sve češće dvojne dijagnoze
Doktorka Vučetić Arsić napominje da se u praksi sve češće susreću sa pacijentima koji, pored zloupotreba psihoaktivnih supstanci, konzumiraju udruženo i alkohol, kao i benzodiazepine.
– Tako da sve češće govorimo o politoksikomaniji, odnosno o pacijentima koje danas u medicini zovemo pacijenti koji imaju dvojne dijagnoze. Znači ljudi koji, pored bolesti i zavisnosti, imaju bar još jedno mentalno boljenje. Ako je verovati statistici, negde oko 98 odsto ljudi koji imaju bolesti zavisnosti, imaju bar jedno dijagnostičko mentalno oboljenje – naglašava dr Vuletić Arsić.
Srbija šesta u svetu po konzumiranju cigareta
Doktorka Vučetić Arsić podseća da je konzumiranje elektronskih cigareta sa tečnim nikotinom i aromatizovanih primamljivim ukusima kao i korišćenje nargila, sve češći izbor među adolescentnom populacijom.
Ona naglašava da je problem zavisnosti od nikotina u Srbiji prisutan u visokom stepenu, jer su nova istraživanja “World population Review” za 2023. godinu su rangirala našu zemlju kao šestu na svetu po konzumiranju cigareta.
– Stoga bi tretman zavisnosti od nikotina podrazumevao prioritet u zdravstvenoj zaštiti, povećanjem njene dostupnosti i pristupačnosti. Ako se zna da preko 1,5 miliona ljudi godišnje umire u svetu od izloženosti duvanskom dimu, kao pasivni pušači logično je da bi tretman pušača morao da objedini preventivnim mere, uključivanje potencijalnih zavisnika u sistem lečenja, programe smanjenja štete i umanjenje rizika od duvanskog dima i svakako primenu adekvatne farmako i psihoterapije koja bi kao krajnji cilj imala smanjenje broja aktivnih pušača u našoj populaciji – stav je dr Vučetić Arsić.
Od zloupotrebe lekova do zavisnosti
Prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog i subspecijalista za bolesti zavisnosti, istakao je da u EU i Srbiji postoji povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini).
– Procenjuje se da preko 20 odsto populacije kod nas, povremeno ili svakodnevno, uzima neki od preparata benzodiazepina, odnosno sedativa. Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica sve više pomera ka mlađim generacijama. Mladi češće istovremeno uzimaju više lekova i nedozvoljenih supstanci (politoksikomanija) – objašnjava prof. dr Samardžić i dodaje:
– Benzodiazepini su jedna od najčešće zloupotrebljavanih grupa lekova, pored opioida i psihostimulanasa. Pored neželjenih efekata, zavisnosti i tolerancije, pogrešna primena i zloupotreba može da uslovi prolongiranje tegoba kod pacijenta, da se ne dijagnostikuje osnovni poremećaj i da se ne odredi adekvatna terapija. Kod starijih osoba, pokazano je da primena ovih medikamenata povećava rizik od povreda i fraktura ekstremiteta, ako i smanjenja kognitivnih sposobnosti.
I studenti medicine zavisni od sedativa
Svojevremeno je rađeno istraživanje o zloupotrebi lekova među studentskom populacijom i došlo se do veoma upozoravajućih podataka. Iako bi se očekivalo da su studenti medicine manje skloni uzimanju lekova iz ove grupe, podaci pokazuju da je čak 15,6 odsto anketiranih studenata povremeno koristilo benzodiazepine tokom poslednjih 12 meseci.
– Benzodiazepini uzeti u prekomernoj dozi izuzetno retko mogu da dovedu do smrtnog ishoda, međutim, važno je naglasiti da uzeti istovremeno sa drugim depresorima centralnog nervnog sistema, posebno alkoholom, mogu izazvati čak i smrtonosnu respiratornu depresiju – naglašava prof. dr Samardžić.
Šta je rešenje?
Prema podacima iz 65 zemalja, Srbija i Hrvatska su među zemljama sa najvišim stopama potrošnje sedativa.
– Posebno se uočava značajno povećanje upotrebe alprazolama i diazepama u 2020. i 2021. godini, tokom pandemije, sa porastom potrošnje većom od 25 odsto. Međutim, u 2022. zabeleženo je smanjenje potrošnje sedativa za oko 6,5 odsto, između ostalog kao rezultat započetih edukacija i drugih aktivnosti na polju racionalne primene lekova, i to je svakako pozitivan pokazatelj. Zato smatram da je izuzetno značajno donošenje nove nacionalne strategije i akcionog plana delovanja u oblasti bolesti zavisnosti – istakao je prof. dr Samardžić.
Buduća strategija koja targetira bolesti zavisnosti trebalo bi, prema rečima dr Vučetić Arsić, da odgovori na nekoliko ključnih pitanja a ona se odnose na prevenciju, tretman i ulogu društvene zajednice u celini.
– Strategija bi svakako pod jedan zajednički krovni projekat trebalo da obuhvati, kako hemijske zavisnosti, tako i zavisnost od alkohola, duvana i ponašajne zavisnosti, jer su one često udružene – zaključuje dr Vučetić Arsić.
Goruće teme na Festivalu zdravlja
Inače, borba protiv starih i novih bolesti zavisnosti je i glavna tema predstojećeg, jubilarnog 30. Festivala zdravlja Beograd, koji će se održati 8. juna u Domu vojske Srbije.
Doktorka Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja, pojasnila je da će se osim o ovoj temi, na Festivalu govoriti i o drugim temama iz raznih oblasti medicine. Dr Mićović je istakla da je prevencija najvažnija, te da će 8. juna u Domu vojske Srbije građani moći da obave čitav niz besplatnih zdravstvenih pregleda, da se konsultuju sa vrhunskim stručnjacima i slušaju njihova predavanja, kao i zanimljiv program na bini.
Ulaz na festival, koji će biti otvoren od 10 do 18 časova, je besplatan.