INTERVJU: dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine
Građani se obično žale na umorne, suve oči, peckanje očiju, glavobolju, ponekad i kratkotrajni gubitak vida, a često nisu svesni ni da su napetost, nesvestice, bolovi u vratu i ramenima takođe posledica dugotrajnog korišćenja digitalnih uređaja
Bez obzira na to da li na poslu puno koristimo elektronske uređaje ili ne, potrebno je izbegavati dugo korišćenje ovih uređaja noću i pred spavanje
Svetlost je vidljivi deo elektromagnetnog zračenja oko nas, koje može biti različite talasne dužine i energije, u skladu sa kojima ljudsko oko razlikuje crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, ljubičastu boju (svetlost). Druge vrste elektromagnetnog zračenja, koje takođe mogu značajno uticati na čoveka i njegovo zdravlje – mi ne vidimo. Takve vrste zračenja su, na primer, ultraljubičasto, infracrveno, rendgensko zračenje, gama zračenje, mikrotalasi, radiotalasi. U poslednje vreme se često govori o takozvanoj plavoj svetlosti i njenom lošem uticaju na zdravlje ljudi.
Šta je plava svetlost?
Plava svetlost je deo spektra svetlosti koju ljudsko oko može da vidi, a ima najkraću talasnu dužinu i najviše energije. Najveći izvor plave svetlosti je sunce, međutim, danas kada govorimo o „plavoj svetlosti“ mislimo pre svega na veštačke izvore, to jest različite elektronske uređaje sa elektronskim ekranima, kao što su televizori, računari, tableti, mobilni telefoni, elektronski čitači. Izvori plave svetlosti su i LED svetla i fluorescentne sijalice.
Zbog čega je plava svetlost opasna za oči?
S obzirom na dugotrajnu i povećanu izloženost plavom svetlu potpuno je opravdana zabrinutost zbog mogućih oštećenja mrežnjače oka. Međutim, za sada nema čvrstih dokaza da je plava svetlost sa ekrana elektronskih uređaja sama po sebi odgovorna za to. Takođe, nisu dovoljno ispitani dugoročni nepovoljni efekti plave svetlosti na oko. Ono što se pominje kao rizik, odnosno mogući dugoročni neželjeni efekat jeste mogući ubrzani razvoj staračke degeneracije makule (značajne strukture u zadnjem delu oka). Ono što trenutno sa sigurnošću možemo reći jeste da je plava svetlost koja potiče iz elektronskih uređaja povezana sa takozvanim digitalnim naprezanjem očiju, te posredno može oštetiti vid. Dugotrajno korišćenje uređaja koji emituju plavu svetlost znači i manje treptanje, samim tim manje vlaženje oka, zatim veće opterećenje, oči postaju bolne, to može biti praćeno glavoboljom, kao i naprezanjem mišića lica.
Da li plava svetlost utiče na spavanje, povećanje telesne težine i druge probleme?
U svakom slučaju, sa povećanim korišćenjem elektronskih uređaja koji su izvor plave svetlosti povećana je ukupna izloženost savremenog čoveka plavoj svetlosti. Plavo svetlo utiče na našu budnost tokom dana, i kada ga nema, na pospanost noću. Prekomerna izloženost plavoj svetlosti, i onda kada je čoveku potreban san, mogu poremetiti prirodni cirkadijalni ritam budnosti i spavanja. Dakle, moglo bi se reći da pravi problem nastaje onda kada smo i kasnije tokom dana i noću izloženi veštačkoj plavoj svetlosti naših računara i mobilnih telefona. Mozak ne pravi razliku između plave svetlosti sunca i naših uređaja, pa to plavo svetlo uređaja može signalizirati mozgu da je vreme za budnost i aktivnost, te se potiskuju mehanizmi koji podstiču san. Na ovaj način, uz digitalno naprezanje očiju, otvaraju se mogućnosti u dugoročnom periodu kako za oštećenje oka i vida, tako i niz poremećaja opšteg zdravstvenog stanja. Poremećen cirkadijalni ritam budnosti i spavanja, kao i nedovoljno sna, predstavljaju dodatni stres za organizam, sa poremećenim ritmom lučenja hormona koji utiču na metabolizam, kardiovaskularni sistem, pa čak i pojavu malignih ćelija. Zbog preteranog korišćenja digitalnih uređaja i poremećenog cirkadijalnog ritma, ljudi su manje fizički aktivni, što dodatno negativno utiče na zdravlje, i može dovesti do neke od najčešćih hroničnih bolesti, kao što su gojaznost, dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova.
Tako da je jasno da višečasovno gledanje u ekran kompjutera i mobilnih telefona postaje opštezdravstveni problem.
Na koje simptome se pacijenti žale?
Pacijenti se obično žale na umorne, suve oči, peckanje očiju, glavobolju, ponekad i kratkotrajni gubitak vida. Često nisu svesni da su napetost, nesvestice, bolovi u vratu i ramenima takođe posledica dugotrajnog korišćenja digitalnih uređaja, a koliko je značajan uticaj na pojavu i kontrolu pomenutih hroničnih zdravstvenih poremećaja (gojaznost, dijabetes, kardiovaskularni poremećaji, kao i depresija) uglavnom mi kao lekari moramo da im ukažemo.
Posebne naočare koje blokiraju plavo su efikasne u smanjenju plave svetlosti
Kako možemo da se zaštitimo? Šta su manje štetne alternative?
Da se zaštitimo od štetnog uticaja veštačkih izvora plave svetlosti možemo najpre tako što ćemo upotrebu različitih digitalnih uređaja svesti na najmanju moguću i najmanje potrebnu meru. To znači, na primer, ukoliko nam je posao povezan sa višečasovnom upotrebom ovih uređaja, u svoje slobodno vreme se moramo potruditi da iste što manje koristimo. Takođe, bez obzira na to da li na poslu puno koristimo elektronske uređaje ili ne, potrebno je izbegavati dugo korišćenje ovih uređaja noću i pred spavanje zbog višestrukog negativnog napred opisanog efekta. Neophodno je uložiti napor da se kada god je moguće vratimo čitanju papirnih knjiga, jer su opisane višestruke koristi od čitanja istih u odnosu na elektronske tekstove. Neuporedivo manje štetna alternativa dugotrajnom praćenju elektronskih sadržaja je kratkotrajna šetnja, kao i razgovor sa dragom nam osobom, ukućanima ili prijateljima. Korisna strategija tokom višečasovnog obaveznog korišćenja računara, kao što je slučaj u toku svakodnevnog rada na poslu, jeste povremeno kratkotrajno udaljiti pogled sa računara na udaljene objekte, pa nastaviti sa radom (na primer, pravilo 20/20/20: nakon 20 minuta pogledati u predmet udaljen 20 stopa i na njemu zadržati pogled 20 sekundi). Korisno može biti podešavanje ekrana na „noćni rad“, korišćenje ekrana za filtriranje plave svetlosti, odgovarajuća udaljenost od ekrana, položaj tela. Mogu se koristiti i veštačke suze.
Da li treba nositi posebne naočare kao neku vrstu alternative ovom problemu?
Posebne naočare koje blokiraju plavo su efikasne u smanjenju plave svetlosti. Iako nema dovoljno dokaza da smanjuju naprezanje očiju i/ili doprinose boljem sveukupnom zdravlju očiju, ukoliko se pravilno i po savetu oftalmologa odaberu mogu pomoći ublažavanju tegoba izazvanih dugotrajnim korišćenjem računara, ili pomoći u sprečavanju nastanka istih.
dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine